Autostoperski vodič kroz galaksiju, Daglas Adams

********

Vogonska konstruktorska flota… Evo šta da učinite ukoliko želite da iznervirate Vogona: odustanite od toga. Oni su jedna od najneprijatnijih rasa u Galaksiji – nisu, zapravo, toliko zli, koliko su uvek loše i birokratski raspoloženi, nadmeni i neosetljivi. Prstom ne bi mrdnuli da spasu rođenu babu  od proždrljivih, buljoustih zveri sa Traala ukoliko ne bi dobili potpisani nalog u tri primerka, zaveden u delovodnik, vraćen donosiocu, komisijski pregledan, zaturen, pronađen, izložen javnoj raspravi, ponovo zaturen i najzad na tri meseca zakopan u tresetište da bi odatle izašao u obliku ogrevnog materijala.

********

ANDROID-PARANOID

U uglu, glava robota se oštro podigla, ali je potom jedva primetno zadrhtala. On se diže kao da je težio jedno pet funti više nego što jeste i započe nešto što bi neupućenom posmatraču delovalo kao junački napor da pređe sobu…. “Mislim da bi trebalo da znate da se osećam izuzetno potišteno”, rekao je. Glas mu je bio vrlo dubok i lišen svake nade… Enciklopedija Galaktika definiše robota kao mehanički uređaj koji je projektovan da obavlja čovekov posao. “Izvinjavam se ako sam rekao nešto što nije trebalo”, reče Marvin i produži, ne osvrćući se. “Žalim, kriv sam što sam živ, u stvari ja zapravo i nisam živ, pa mi nije jasno zašto sam to zapravo rekao, o Bože, toliko sam potišten. Evo još jednih samozadovoljnih vrata. Život! Ne pominjite mi život!”

********

“Četrdeset dva!” zakuka Lunkvol. “Zar je to sve što imaš da pokažeš posle sedam i po miliona godina posla?!” “Proverio sam vrlo pažljivo”, reče kompjuter, “i to je Odgovor, sasvim sigurno. Da budem potpuno iskren, čini mi se da je problem u tome što nikada niste stvarno znali kako, zapravo, glasi pitanje.”

********

R je mera za brzinu koja se definiše kao razumna brzina putovanja koja je u skladu sa fizičkim zdravljem, mentalnim stanjem i kašnjenjem manjim od jedno 5 minuta. To je, dakle, očigledno gotovo neograničeno promenljiva vrednost koja zavisi od okolnosti, jer se prva dva činioca ne menjaju samo sa brzinom uzetom kao apsolutna vrednost, već i sa svešću o trećem činiocu. Osim ukoliko se njome ne rukuje sa punom mirnoćom, ova jednačina  može izazvati psihičko naprezanje, čir na želucu pa čak i smrt. R17 nije neka čvrsto određena brzina, ali očigledno je velika.

********

Na primer, u zabiti istočnog kraka Galaksije nalazi se ogromna šumska planeta Ogloran čija čitava “inteligentna” populacija živi na jednom malom i prenatrpanom orahovom drvetu. Na tom drvetu oni se rađaju, žive, zaljubljuju, urezuju u koru sićušne filozofske tekstove o smislu života, zaludnosti smrti i neophodnosti kontrole rađanja, tu i tamo vode izuzetno male i ograničene ratove i konačno umiru odbačeni ispod neke od nepristupačnijih grančica. U stvari, jedini Ogloranci koji su ikada napustili drvo bili su oni koje su ostali odbacili, jer su počinili najužasniji od svih zločina: naime, pitali su se da li život može postojati i na nekom drugom drvetu i da li su ostala stabla, zapravo, išta više od opsene izazvane upotrebom suviše ogloraha. Iako ovakvo ponašanje možda deluje neobično, u Galaksiji ne postoji oblik života koji na neki način ne čini istu stvar i zapravo je Vrtlog potpune perspektive baš zbog toga toliko užasan. Jer, kada vas gurnu u Vrtlog, na jedan trenutak bacate pogled na čitavu beskonačnost postojanja, a negde u najmanjem, sićušnom uglu nalazi se mikroskopska tačka i na mikroskopskoj tački mala poruka koja glasi: “Ovo si ti.”

********

Vasiona – neke informacije koje vam mogu olakšati život u njoj.

1. OBLAST: Beskonačno. (Beskonačno – veće od najvećeg ikada i još malo pride. U stvari, mnogo veće od toga, stvarno strašno veliko, ludački veliko, pravo pravcato “auuu, što je veliko”.…)

…

4. NASELJENOST: Ne postoji. (Poznato je da je broj svetova beskonačan, iz jednostavnog razloga što ima beskonačno mnogo prostora u  kome se nalaze. Ali, nisu svi naseljeni. Prema tome, broj naseljenih svetova mora biti konačan. Bilo koji konačan broj podeljen sa beskonačnošću toliko je blizu ničemu da ga ne treba ni pominjati i zato se može reći da je prosečna naseljenost svih planeta Vaseljene ravna nuli, a ljudi koje možda srećete s vremena na vreme su samo proizvod vaše bolesne mašte.)

…

7. SEKS: Ne postoji. (U stvari, ima ga strašno mnogo, najvećim delom zbog potpunog nedostatka novca, razmene, banaka, umetnosti ili bilo čega čime bi se nepostojeći ljudi Vaseljene mogli zabaviti).

********

Da rezimiramo: poznata je činjenica da su oni koji žele da vladaju ipso facto najnepogodinij da to rade. Da rezimiramo rezime; kogod je sposoban da dovede sebe na mesto predsednika ne sme nipošto da dobije to mesto. Da rezimiramo rezime rezimea: problem je u ljudima. … Ko uopšte može da vlada ukoliko se to ne sme dozvoliti nekome ko to želi?

********

“Hvala. Pošto smo pre dve nedelje odlučili da prihvatimo lišće kao zakonitu valutu, svi smo, razume se, postali izuzetno bogati.”

Ford je u neverici zurio u gomilu koja je zadovoljno žagorila kada je ovo čula i pohlepno grabila gomile lišća kojima su im trenerke bil nabijene.

“Ali smo takođe,” produžio je savetnik, “naišli na malecki problem sa inflacijom usled izuzetno velike pristupačnosti lišća, što znači, čini mi se, da je trenutni kurs otprilike tri šume opalog lišća za jedan novčić…. Zbog toga, da bismo osujetili problem,” rekao je, ” i da bismo delotvorno revalvirali list, pripremamo se da pristupimo masovnoj kampanji defolijacije i da… ovaj, spalimo sve šume. Mislim da ćete se složiti da je to pod ovakvim okolnostima razumno rešenje.”

********

Polje Tuđeg Problema  mnogo je jednostavnije i delotvornije: štaviše, moguće ga je pokretati preko stotinu godina običnom baterijicom. To je zbog toga što se oslanja na prirodnu naviku ljudi da ne vide ono što ne žele, ne očekuju ili ne mogu da objasne. Da je Efrafaks obojio planinu u ružičasto i podigao oko nje jeftino i jednostavno polje Tuđeg Problema, ljudi bi prolazili pored planine, zaobilazili je, čak prelazili preko nje, a da jednostavno ni ne primete da je tamo.

********

Najveća i najrazornija žurka koja je ikada održana sada je već zašla u četvrto pokolenje, a niko još ne pokazuje nameru da ode. Neko je svojevremeno bacio pogled na sat, ali bilo je to pre jedanaest godina, a još se ništa nije desilo.

Nered je neverovatan i treba ga videti da bi se poverovalo da je tako nešto moguće, ali ako nemate naročite potrebe da poverujete u to, nemojte ići da vidite, jer vam se neće dopasti.

Nedavno je na nebu došlo do grmljavinei počela je da kruži priča da se to vodi borba između flota nekoliko suparničkih kompanija za čišćenje tepiha, koje poput lešinara kruže iznad poprišta žurke, vrebajući svoju priliku, ali ne treba verovati u ono što se čuje na žurkama, a naročito ne na ovoj.

Jedan od problema, a on će se očigledno sve više pogoršavati, sastoji se u tome da su ljudi na žurki ili deca, ili unuci, ili praunuci onih koji su prvobitno odlučili da ne odu kući, a zbog cele one zapetljavine sa selektivnim razmnožavanjem i recesivnim genima to znači da su svi prisutni na žurki u ovom trenutku ili krajnje fanatični posetioci žurki ili mucavi idioti ili, sve češće i češće, i jedno i drugo. Ovako ili onako, to znači da, genetski govoreći, svako sledeće pokolenje ima sve manje izgleda od prethodnog da ode.

********

“On dolazi iz drevne demokratije, razumeš…”

“Hoćeš da kažeš da dolazi iz sveta guštera?”

“Ne,” reče Ford koji je do tog trenutka postao racionalniji i sabraniji nego pre jer ga je Artur naterao da popije kafu, “ništa tako jednostavno. Ništa nema tako otvoreno. Na njegovom svetu ljudi su ljudi. Vođe su gušteri. Ljudi mrze guštere, a gušteri vladaju ljudima.”

“Čudno,” reče Artur, “učinilo mi se da si rekao da je reč o demokratiji.”

“Jesam,” reče Ford. “Reč je.”

“Pa, onda,” reče Artur nadajući se da ne zvuči previše tupo, “zbog čega se ljudi ne oslobode guštera?”

“Stvarno im nikada nije palo na um.” reče Ford. “Uveli su glasanje i zato su svi prilično ubeđeni da vlada koju su izglasali više ili manje odgovara vladi koju žele.”

“Hoćeš da kažeš da oni stvarno glasaju za guštere?”

“O, da”, reče Ford i sleže ramenima, “razume se.”

“Ali”, reče Artur, i ponovo poseže ono veliko pitanje, “zašto?”

“Zbog toga što, kad ne bi glasali za aktuelnog guštera”, reče Ford, “na vlast bi mogao da dođe neki pogrešan gušter.”

********

“Neki drugi savet?”upita Artur. “Koji nema veze sa imanjima?”

“Vikendica na moru nije samo imanje. To je duhovno stanje. … Vikendica na moru”, reče on, “ne mora čak ni da bude na moru. Iako, one najbolje jesu tamo. Svi volimo da se okupljamo na graničnim područjima.”

“Stvarno?” upita Artur.

“Tamo gde se dodiruju kopno i voda. Gde se dodiruju zemlja i vazduh. Gde se telo susreće sa duhom. Gde se prostor dodiruje sa vremenom. Svi volimo da budemo na jednoj strani i da gledamo na drugu.”

********

“Ne možeš videti ono što ja vidim, zbog toga što vidiš ono što vidiš. Ne možeš znati šta ja znam jer znaš ono što znaš. Ono što ja vidim i što znam ne može se dodati onome što ti znaš, jer to nisu srodne stvari. Niti to može zameniti ono što ti vidiš i što znaš, jer to bi značilo zameniti tebe samog.”